Сулпиције је завршио Живот светог Мартина око 396. године, док је Мартин још био жив. Зато у књизи нема призора смрти. То, и још прилично тога, налази се у ономе што је написао касније: у три писма, низу дијалога и историји света.
Ко је био Сулпиције?
Сулпиције Север се родио око 360. године у племићкој породици у Аквитанији, на југозападу Галије. Школовао се за правника и био је познат адвокат. Пошто му је жена умрла млада, напустио је каријеру, на подстицај своје таште Басуле и пријатеља Павлина Нолског, и своје имање у Примулијаку претворио у верску заједницу. Посећивао је Мартина у Туру и каже да је оно што зна чуо од самог Мартина и од оних који су с њим живели.
Три писма
Прво, Еузебију, одговор је једном критичару. Мартин, за кога се говорило да је заустављао пожаре, управо се у једном опекао. Сулпиције прича целу причу: Мартин је спавао у соби уз једну цркву, одгурнуо је сламну постељу јер је била премека, и слама се запалила од грејања. Прво се борио с вратима затвореним резом, онда се помолио, и монаси су га нашли неповређеног. Мартин је сам признао да је оклевао с молитвом.
Друго, ђакону Аурелију, описује полусан у зору: Мартин у белом, пружа књигу и благосиља њеног писца, а затим се уздиже и нестаје из вида. Ушао је слуга. Два монаха су стигла из Тура с вешћу да је Мартин мртав.
Треће, Басули, јесте сама смрт. Мартин одлази у Канд да помири завађено свештенство, разболи се и изговара молитву која је наведена ниже. Тражи да лежи на кострети и пепелу и не да да га окрену на бок, како би и даље могао да гледа небо. На сахрану је, каже се, дошло готово две хиљаде монаха.
Господе, ако сам твом народу још потребан, не одбијам труд. Нека буде воља твоја.
Дијалози
Око 404. године Сулпиције је написао разговор између себе, свог пријатеља Постумијана, који се управо вратио после три године на Истоку, и Гала, Мартиновог ученика. Постумијан описује египатске монахе. Гал одговара причама о Мартину којих нема у Животу. Поента се каже отворено: све што су пустињски оци учинили сваки за себе, Мартин је учинио сам.
Шест прича из Дијалога
-
Други огртач
Као епископ, на путу за цркву усред зиме, Мартин каже свом архиђакону да обуче једног полунагог просјака. Архиђакон одуговлачи. Мартин кришом скида сопствену тунику, поклања је, а затим одбија да почне службу док „сиромах” не буде обучен, мислећи на себе. Служи у јефтиној, грубој одећи купљеној на брзину. (II, 1–2)
-
Престо у пламену
Цар Валентинијан наређује да се врата палате затворе пред Мартином. После седам дана поста Мартин ипак улази. Цар одбија да устане, све док пламен не захвати његово седиште. Приповедач признаје да то није сам видео. (II, 5)
-
Царица за столом
Жена цара Максима својим рукама кува Мартину оброк и служи га стојећи, као слушкиња. То се догодило једном, каже приповедач, кад је Мартин био у седамдесетој години. Та напомена је један од разлога зашто неки историчари његово рођење смештају у 316. годину. (II, 6–7)
-
Зец
Мартин наилази на ловце чији пси само што нису ухватили изнуреног зеца. Наређује псима да стану, и они стоје као везани док зец не умакне. За једну тек ошишану овцу каже: она је испунила Јеванђеље; имала је две хаљине и једну је дала. (II, 9–10)
-
Брикције
Брикције, свештеник одрастао у Мартиновом манастиру, упада и вређа га: Мартин је укаљан годинама које је провео као војник, а од својих виђења је подетињио. Мартин одговара благо и одбија да га икада отпусти. „Ако је Христос трпео Јуду, зашто ја не бих трпео Брикција?” Брикције га је наследио као епископ. (III, 15)
-
Бестселер
Постумијан каже да је Живот налазио свуда куда је путовао: у Риму, где су књижари били одушевљени јер се ништа није брже продавало, у Картагини, у Александрији и у рукама једног старца у египатској пустињи. То Сулпиције рекламира сопствену књигу. А то је и добар доказ да се књига брзо ширила. (I, 23)
Хроника
Око 403. године Сулпиције је објавио и кратку историју света, од Стварања до свог времена. Њена последња поглавља главни су извор за суђење Присцилијану и за Мартинов покушај да га заустави.
Они који су дошли после
Шездесетих година 5. века Павлин из Перигеа препевао је Живот и Дијалоге у стихове, у шест књига, за епископа Перпетуја из Тура, који је поново зидао базилику над гробом. Између 573. и 576. Венанције Фортунат учинио је то поново, у четири књиге.
Гргур, епископ Тура од 573. до 594, написао је четири књиге о чудима на гробу, од којих су многа из његовог времена. Његова Историја Франака даје датуме које је Сулпиције изоставио и причу о томе како су се људи из Тура и из Поатјеа посвађали око тела.
Где се могу прочитати
Живот је бесплатан на овом сајту. Писма, Дијалози и Хроника могу се читати на интернету на енглеском, у преводу Александра Робертса (Alexander Roberts) из 1894. године, који је у јавном власништву, на сајтовима New Advent и Christian Classics Ethereal Library. Скраћени енглески превод Гргурове Историје Франака (Ернест Брехо, Ernest Brehaut, 1916) налази се у збирци Internet History Sourcebook Универзитета Фордам.
Читај даље
Мартин у уметности →Човек који је рекао не →Заштитник чега? →Чињеница или легенда? → Преузми књигу, бесплатно
Извори: Сулпиције Север, Писма 1–3, Дијалози и Хроника (превод Александра Робертса, 1894, у савременом изразу); Гргур Турски, Историја Франака I, 48. Дијалози су овде нумерисани у три књиге, као у том преводу; нека издања броје две. Нашао си грешку? Јави нам