Пола огртачаШта заиста знамо

Чињеница или легенда?

Једна књига, коју је написао пријатељ.

Готово све што се зна о Мартину потиче од једног писца, Сулпиција Севера, који га је познавао и дивио му се. Нешто од онога што се о Мартину прича поуздано је, око нечега се историчари споре, а нешто је додато вековима касније. Ова страница разврстава најпознатије тврдње.

Невоља с извором

Сулпиције каже да је писао оно што је истина и да је то чуо од самог Мартина и од оних који су с њим живели. Али писао је да би хвалио, своје призоре је обликовао по библијским узорима и имао је сопствену свађу с епископима Галије. Људи су сумњали у њега још за његовог живота. У његовим Дијалозима један саговорник преноси да је неки човек оптужио Сулпиција да је у својој књизи изрекао много лажи, а други почиње да за свако чудо наводи живе сведоке, зато што су слушаоци сумњали.

Године 1912. француски историчар Е.-Ш. Бабу (E.-Ch. Babut) тврдио је да је највећи део Живота књижевна измишљотина. Иполит Делеје (Hippolyte Delehaye) опширно му је одговорио 1920. године. Каснији истраживачи, као Жак Фонтен (Jacques Fontaine) и Клер Станклиф (Clare Stancliffe), ишли су средњим путем: Сулпиције преноси стварне људе и стварне догађаје, али их стилизује, и сваку причу треба одмерити засебно.

Шеснаест тврдњи

  • У књизи

    Пресекао је огртач надвоје за просјака у Амјену

    Живот, погл. 3. Оштра зима, градска капија, просјак поред кога сви пролазе. Мартину није остало ништа осим војничког огртача, сече га мачем по средини и задржава половину. Неки пролазници се смеју. Сулпиције је једини извор и не наводи годину.

  • Нема у књизи

    Био је на коњу

    Текст не помиње коња. Мартин јесте служио у коњичкој јединици, па није немогуће, али јахач који се нагиње из седла потиче из средњовековне уметности.

  • Избор сликара

    Огртач је био црвен

    Сулпиције не наводи боју. Неки писци тврде да је гардијска коњица носила бело, што је нагађање. Црвену је изабрала већина сликара; други су га сликали зеленим, плавим или љубичастим.

  • Нема у књизи

    Дао је само половину зато што је друга половина припадала војсци

    Омиљено модерно објашњење без иједног античког извора. Разлог који наводи Сулпиције једноставнији је: огртач је био све што је Мартину остало, а део је задржао да и сам не би остао наг.

  • Спорно

    Рођен је 316. године

    Оба датума потичу из извора. Бројке Гргура Турског дају 316. Бројке самог Живота (у војску ступио с 15, крштен с 18, отпуштен око две године касније под Јулијаном) дају око 336. Стручњаци су подељени, па овај сајт наводи оба.

  • Спорно

    Служио је пет година у војсци

    Живот каже око пет. Ако је рођен 316. и отишао под Јулијаном, било их је ближе двадесет пет. Неки историчари мисле да их је Сулпиције скратио, јер је дуга војничка каријера била срамота за једног епископа.

  • Само у књизи

    Непријатељ се предао дан пошто је он одбио да се бори

    Живот, погл. 4. Ниједан други извор не бележи ту предају, а призор је тешко датирати.

  • Каснија легенда

    Гуске су одале његово скровиште

    У Животу нема гусака. У 9. поглављу један грађанин Тура претвара се да му је жена болесна, Мартин излази да је види и гомила га спроводи у град. Прича о гускама појављује се много касније, вероватно да објасни зашто се на његов дан једе гуска.

  • Добро утврђено

    Реч „капела” потиче од његовог огртача

    Средњовековно латинско cappella, „огртачић”, било је име реликвије, затим краљевске богомоље у којој се чувала, а затим сваке мале богомоље. Писци 9. века то већ тако објашњавају. Мањина стручњака реч изводи друкчије.

  • Поуздано од 7. века

    Франачки краљеви су чували његов огртач

    Једна краљевска пресуда из приближно 680. године бележи заклетве положене на cappa светог Мартина. Пре тога су готово три века тишине: Сулпиције нигде не каже шта је било с Мартиновом половином, и ништа не показује да ју је Хлодовех имао.

  • Готово сигурно

    Умро је 8. новембра 397.

    Сулпиције не наводи датум. Година потиче од Гргура Турског; дан је израчунат из његове „поноћи у недељу” и из празника сахране 11. новембра. Неколико писаца, античких и модерних, смешта смрт неколико година касније.

  • Предање из Тура

    Људи из Тура изнели су његово тело кроз прозор

    Тога нема код Сулпиција. Прича то Гргур Турски готово 200 година касније, и прича иде у прилог праву његовог града на мошти.

  • По чувењу

    На његовој сахрани ишло је две хиљаде монаха

    Број је Сулпицијев, и он се сам ограђује: „каже се” да су се окупили. Он није био тамо.

  • Легенда

    Цвеће је процветало дуж Лоаре док је његово тело пролазило

    Ни Сулпиције ни Гргур не помињу цвеће ни топло време. Прича је каснији фолклор који објашњава благе дане који често наступе око 11. новембра, „лето светог Мартина”.

  • Прејако

    Био је први светац који није био мученик

    Они који нису били мученици, као Антоније Египатски, већ су се поштовали на Истоку. Мартин је био међу првима, и најистакнутији на латинском Западу, који је добио празник и ходочасничко светилиште.

  • Поуздано

    Његово име значи „Марсов”

    Martinus је обично римско име изведено од Марса, бога рата. Да га је његов отац војник изабрао намерно, разумна је претпоставка и ништа више.

Шта остаје

Кад се одузму касније легенде и сумњиве бројке, остаје прилично тога. Син једног војника из Паноније напустио је војску, живео као монах близу Поатјеа, а затим близу Тура, постављен је за епископа против воље других епископа, пешке је обилазио своју епархију, препирао се с једним царем и умро у Канду последњих година четвртог века.

И учинио је с једним огртачем нешто што нико није успео да заборави.

Читај даље

Мартин у уметности →Човек који је рекао не →Заштитник чега? →После књиге → Преузми књигу, бесплатно

Извори: Сулпиције Север, Живот светог Мартина, Писма и Дијалози; Гргур Турски, Историја Франака I, 36 и 48. Ставови модерних истраживача (Бабу, Делеје, Фонтен, Станклиф, Барнс) сажети су према приручницима и приказима, а не према самим књигама. Нашао си грешку? Јави нам

Преузми књигу