01 · Sabaria
Сомбатхељ
Ту се родио, у гарнизонском граду у Панонији. Данас у Мађарској.
Пола огртачаПут његовог живота
Десет места, од границе на Дунаву до Лоаре. За свако: шта се тамо догодило и шта посетилац затиче данас.
01 · Sabaria
Ту се родио, у гарнизонском граду у Панонији. Данас у Мађарској.
02 · Ticinum
Ту је одрастао и ту га је војска узела са петнаест година.
03 · Samarobriva
Капија, зима, огртач.
04 · Borbetomagus
Ту је одбио Јулијаново злато и понудио се да изађе ненаоружан.
05 · Pictavium
Хиларијев град. Овамо је дошао да учи.
06 · Locociacum
Његов први манастир, одмах изван Поатјеа. Монаси тамо живе и данас.
07 · Maius Monasterium
Колиба, пећине у литици, преписивачи.
08 · Caesarodunum
Град који га је отео и задржао двадесет шест година.
09 · Augusta Treverorum
Царски двор, на коме никоме није ласкао.
10 · Condate
Ту се Вијена улива у Лоару, и ту је умро.
Via Sancti Martini је мрежа обележених рута које повезују Сомбатхељ и Тур. Савет Европе ју је 2005. признао као европску културну руту. Ознака пута је мали отисак стопала, по свецу који је готово свуда ишао пешке.
Места кроз која је Мартин прошао, или која су га касније присвојила.
Протеран из Милана, Мартин се повукао на ово мало острво наспрам Албенге, на лигурској обали, с једним свештеником као јединим друштвом. Живео је од корења, појео кукурек, који је отрован, осетио да је смрт близу и молио се док га бол није прошао (Живот, погл. 6). Острво је данас ненасељен природни резерват. Искрцавање није дозвољено, али га чамци из Аласија и Албенге обилазе укруг.
Бенедиктинска опатија на Брду светог Мартина основана је 996. године и посвећена њему. Према повељи опатије, будући краљ Стефан затражио је Мартинову помоћ пред једну битку 997. године и обећао опатији десетак ако победи. И данас је то активан манастир и школа, и место светске баштине.
Беда, који пише 731. године, каже да је Нинијан овде сазидао цркву од камена, „што међу Бритима није било уобичајено”, и да је место названо по светом Мартину епископу. Било је познато као Бела кућа.
Црква Светог Мартина описује се као најстарија црква у свету енглеског језика која је још у употреби. Била је капела Берте, франачке хришћанске краљице Кента, око 580. године, пре него што је 597. стигла Августинова мисија.
Књига из Арме, написана око 807. године и данас у Тринити колеџу у Даблину, завршава се Сулпицијевим списима о Мартину. Спада међу најстарије сачуване преписе Живота. Једно средњовековно предање учинило је Патрика Мартиновим рођаком; Патрикови списи га не помињу.
Клесани високи крст из 8. века, познат као Крст светог Мартина, и даље стоји на свом првобитном месту испред опатије.
Уживај у књизи. Ако желиш један имејл кад стигне нови језик:
Јави ми